Kafa postoji već tako dugo da skoro svako zna nešto o njoj – da je (verovatno) potiče iz Etiopije, da je najtrgovanija roba na svetu pored sirove nafte, da održava budnost i tako dalje.
Ali sa tako dugom istorijom, pomislio bi da je sve što treba znati o kafi već opšte poznato.
Ipak, nije tako. Priča o najpopularnijem piću na svetu ima više nego dovoljno neobičnih poglavlja i ovde ćemo pogledati neka od njih.
Ljudi će učiniti mnogo toga da naprave najukusniju kafu.
Obično, kafa se priprema tako što se melju zrna kafe preko kojih se potom preliva vrela voda. Obično, ali ne uvek…
Jedna od najskupljih i najtraženijih kafa na svetu je Crna slonova kafa iz Tajlanda, koja se prodaje po ceni od čak 1.100 dolara po kilogramu i 50 dolara po šolji u nekim ustanovama. Ali zašto je tako skupa? Zato što je napravljena od slonovske balege, naravno!
Da, verujte ili ne, neobičan ukus kafe rezultat je hranjenja zrna kafe slonovima, a zatim njihovo izvlačenje iz slonovske balege nakon što su ‘obrađena’. Slonovi probavni sokovi fermentiraju bobice, što daje kafi njen ukusan ukus, i nećemo lagati, definitivno bismo probali šolju. Verovatno je najbolje da ovo ne pokušavate kod kuće.
Fantastični filteri.
Do pre oko 100 godina, ako ste imali sreće, vaši filteri za kafu bili su od platna; ako ste imali nesreće, koristili ste ono što ste imali pri ruci, poput čarape. Međutim, čak i ako ste mogli da priuštite filtere od platna, oni su imali tendenciju da previše skuvaju kafu i da je učine gorčom, tako da je bilo potrebno novo rešenje.
Tu je Melita Benz, nemačka domaćica. Dosta razočarana lošom kafom, uzela je stranicu iz školske sveske svog sina i procedila svoj jutarnji napitak kroz nju. Oduševljena rezultatima, Melita je patentirala svoje otkriće i rođen je sistem kuvanja kafe pomoću papirnih filtera.
Katolička crkva je morala da spreči zabranu kafe.
Nisu samo alkoholna pića nekada bila zabranjena – u 16. veku, kafa je bila zabranjena u Evropi.
Piće je prvi put stiglo do evropskih obala – Venecije, Italije, da budemo precizni – iz Arabije. Evropski putnici su već bili upoznati sa kafom i opisivali su je kao misterioznu i opojnu, što je rezultiralo time da su evropski katolici, koji su bili oprezni prema percepciji da piće potiče iz muslimanske kulture, osudili kafu kao ‘gorčinu Satane’ i zabranili je.
Na sreću, papa Klement VIII je bio tu da smiri situaciju i odlučio je da proba šolju kafe. Nakon što ju je probao, proglasio je da je kafa i hrišćansko i muslimansko piće i da bi bilo grehota dozvoliti samo nevernicima da je uživaju. Nakon papske dozvole, kafa je počela da se širi Evropom i ostalo je, kako se kaže, istorija.